Kategorier
Таржималар

Маъсум кўнгил туғёни

(Ушбу сурат Карин Бойининг адабий саҳифасидан олинди)

Швед шоираси ва ёзувчиси Карин Бойи

Карин Бойи 1900 йилнинг 26 октябр куни Швециянинг Гётеборг шаҳрида дунёга келган.У Бойилар оиласининг тўнғич фарзанди эди.Кариннинг отасини исми Фритиз ва онасининг исми Сигни Бойидир. Унинг икки укаси бўлган, улар Свен ва Улф Бойилардир.Карин илк ижодини 1909 йилда кичик ҳикоя ва суратлар чизишдан бошлаган. Унинг чизган суратлари ва ҳикояси Стокҳолм газетаси томонидан кичик совға билан тақдирланади.1915 йилда Каринлар оиласи Стокҳолм шаҳрининг Ҳуддинги туманига кўчиб келишади. У ерда Карин бобосининг 70 ёшлик таваллудига атаб шеър ва афсоналар ёзади. Улар китоб ҳолида чоп этилади.Шунингдек,у ёш театр труппалари учун ҳам кичик новеллалар ҳам ёзади.1920 йилда Карин муаллимлар тайёрлаш курсида таълим олади.1921 йилда у Уппсала университетига ўқишга киради ва таҳсил жараёнида грек, норвег ва тиллар тарихини қунт билан ўрганади.Карин Бойи ҳаётлик чоғида 5 та шеърий китоб ва 5 роман ва новеллар ёзиб қолдирган.Карин Бойи бугунги кунда швед классик шеърияти намоёндаси сифатида эътироф этилади. У умрининг сўнгги кунларида “Бебаҳо” номли новеллалари ва “Ўлимнинг етти гуноҳи” номли шеърий китобини ёзиб тугатади.Карин Бойи 1940 йилнинг 24 апрели, Алингсосда рак касаллиги туфайли, бу ёруғ оламни тарк этади.Карин Бойининг нашр этилган шеърий китоблари:

 “Булут”, 1922 йил.
“Яширин мамлакат”, 1924 йил.
“Ўчоғлар”, 1927 йил.
“Дарахт учун”, 1935 йил.
“Ўлимнинг етти гуноҳи”, 1941 йил.

 Нашр этилган романлари:

”Астарта” 1931 йил
”Мерит уйғонмоқда” 1933 йил
”Кирзис” 1934 йил
”Жуда кам” 1936 йил

“Каллокаин”, 1940 йил.

* * *
Kaрин Бойи

Швед тилидан Саодат Пўлканова таржималари.

(Шеърлар оригиналда илова этилмоқда)

Истак

Oҳ, ҳаёт нақадар ҳақиқатдир рост,
ва аниқ бир бор ўлмоқ ҳам,
атрофда тириклик мавжланар масрур
қайғу ва шодликла жамулжам.

Бир қўшиқки бирам осуда,
Куйлар мени қайғу- оҳимни.
Йўқотмайди бу оҳанг сира
Эсга солар кўнгил розимни.

Ва бу узун ҳаёт сўнггида,
Бордир бир кун мен учун якто.
У кун мени қалб илинжида,
Элтар гўзал ўлимга танҳо.

Ва у гўзал тупроқ устида,
Барча нарса тартибли сокин.
Бироқ инсон қисмат қасдида,
Етар унга ёлғиз ва мискин.

Гўёки бу улуғвор олам,
япроқ узра қўнган бир шабнам
ва бу сокин биллур ичида
Томчи сувдек турар муаллақ.

Ва у ёлғиз томчи сув каби
севимлидир бу ҳаёт жуда.
Meнга бахш эт ўша ҳаётни!
Meнга бахш эт покликни дунё!

(”Яширин мамлакат” китобидан)

Karin Boye

Önskan

Ack, låt mig leva riktigt
och riktigt dö en gång,
så att jag rör vid verklighet
i ont som i gott.

Och låt mig vara stilla
och vörda vad jag ser,
så detta får bli detta
och ingen mer.

Om av det långa livet
en enda dag var kvar,
då sökte jag det vackraste
som jordlivet har.

Det vackraste på jorden
är bara redlighet,
men det gör ensamt liv till liv
och verklighet.

Så är den vida världen
ett daggkåpeblad
och ini skålen vilar
en vattendroppe klar.

Den enda stilla droppen
är liveta ögonsten.
Ack gör mig värd att se i den!
Ack gör mig ren!

(’Gömda Land”1924år)

* * *

Сен мени ҳалоскорим,
Сен мени зўр ҳимоячим.
Сен мендаги бебаҳо ёқут,
Taкрорланмас бир оғриғимсан.

Йўқ, сен каби ҳеч ким қийнамас,
Сен азобсан ҳудди муз ва ўт.
Сен қалбимни тилган чақмоқсан
Сен мен учун бебаҳо ҳилқат!

(”Булут китобидан)

Du är min renaste tröst

Du är min renaste tröst,
Du är mitt fastaste skydd.
du är det bästa jag har,
ty intet gör ont som du.

Nej,intet gör ont som du.
Du svider som is och eld,
du skär som ett stål min själ –
du är det bästa jag har.

ty – för
intet – ingenting
svida – göra ont

(”Moln”1922år)

Девона қиздан

Балки сени ҳолинг яхшимас шу чоғ,
Балки ётгандирсан мен каби уйғоқ.
Ўзингни сезарсан аянчли оғир,
Ва карахт,безовта ҳамда беътасир.

Сен ҳақсан,тўғридир шу қароринг ҳам,
Энди ухлаш керак ширин хотиржам.
Балки бу ҳам керак ўтказмоққа вақт…
Балки ухлолмассан бедорсан шу чоғ…

(”Ўчоғ боши” тўпламидан)

Från en stygg flicka

Jag hoppas att du inte alls har det bra,
Jag hoppas att du ligger vaken som jag
och känner dig lusitgt glad och rörd
och yr och ängslig och mycket störd.

Och rätt som det är, så får du brått
Att lägga dig rätt för att sova gott.
Jag hoppas det dröjer en liten stund…
Jag hoppas du inte får en blund!

(”Härdarna” 1927år)

* * *
Кўчада турибман

Кўчада турибман, совқотдим роса,
Истагим шам ёнган икки дераза.
Улар мени чорлар севгилим томон,
Шам ёнар… Юрагим оғрийди ёмон.

Бурчакка бораман,қайтаман секин ,
Кўринарсан балки узоқдан бекин.
Яқинсан…Не учун мен бунда ҳамон?
Шам ёнар…Юрагим оғрийди ёмон…

(”Ўчоғ боши” китобидан”)

* * *
Jag vill gärna stå

Jag vill gärna stå på gatan här och frysa
för att se två fönster på en gavel lysa.
Den som bar där inne är mig mycket kär.
Jag blir sjuk i hjärtat, när det lyser där.

Jag vill gå till hårnet, jag vill långsamt vända,
Sä att jag får se dig skymta fram kanhända.
Att du är så nåra… varför står jag här?
Jag blir sjuk i hjärtat, när det lyser där.

(Ur Karin Boyes ”Tillägnan” 1927)

* * *

Мария Вини швед шоираси

Нимадир севги?

Севги бошланади,
юракдаги бир титроқ билан
уни ўлдирамиз
жароҳатлаб ўйин билан.

Севги туғилди бир қараш
ёки тўрт сўздан мана,
бу митти чўғ ёндирди
бутун бир уйни қаранг.

Севги туғилди бир нигоҳдан,
ва сўнг бир табассум,
ва сўнг бир сўз,
ва сўнг бир ваъда,
ва сўнг учрашув,
Битта жуфтлик ўртасида.

Maria Wine

Vad kärlek är

Kärlek börjar med en liten
skälvning i hjärtat,
och slutligen dör man
misshandlad av leken.

Kärlek föds av en blick
eller fyra ord,
den lilla gnistan som bränner
hela huset.

Kärlek är födst en blick,
och sen ett leende,
och sen ett ord,
och sen ett löfte,
och sen ett möte mellan
två bland blommor.

* * *