Паулус Уутси хақида қисқача маълумот
Самер шоири Паулус Уутси 1918 йилда Швециянинг шимолий қисмида жойлашган Сапми қишлоғида туғилган.Унинг ота-онаси деҳқончилик ва буғичилик билан шуғулланган.Қиш фаслида улар буғиларини ҳайдаб Швеция ва Финландия чегараси яқинида жойлашган Гаресаввонга кўчиб келиб яшашган.Паулус оилада ёлғиз фарзанд эди.Паулус болалигидан табиатга, атрофдаги жониворларга меҳр қўйиб улғайган. У ёш бўлишига қарамай, буғи боқишни ўрганиб олади ва ота- онасига яқиндан ёрдам бера бошлайди.Паулус болалигидан касалманд бўлгани боис,чўпонлик қилишни узоқ давом эттира олмайди.У миллатдоши Дуоджи ёрдамида самер халқи анъаналарини ва маданиятини яқиндан ўрганади.
(Ушбу сурат Паулус Уутсининг интернет саҳифасидан олинган.)
Шоирнинг кўпгина шеърларида самер халқи ҳаёти акс этган.
Паулуслар оиласи кейинчалик Швециянинг Лулиё шаҳрига кўчиб келишади. Бу ерда у самер халқини ичимлик суви билан боғлиқ муаммоларини ҳал этиш ишларини бошлаб юборади. Унинг саъй- ҳаракатлари билан бу муаммо ўз ечимини топади.Паулуснинг ёзган асарлари диққат марказида самер халқига бўлган муҳаббат асосий ўрин тутади. У ўз халқи йиғласа йиғлайди, шодланса бирга қувонади.Паулус Уутси 1975 йили, 56 ёшида бу олам билан хайрлашади.Аммо у яратиб қолдирган асарлар ҳамон севиб ўқилади.
Қуйида Паулус Уутси шеърларидан айрим таржималарни тақдим этамиз.
Паулус Уутси
Шеърларни швед тилидан Саодат Пўлканова таржима қилган.
(Шеърлар оригинали билан тақдим этилмоқда)
Қор
Туғилдинг сен булут ичида
Шамол сени ерга тушурди.
Оқ кўрпасан замин устида
Оппоқ қор, гўзал қор.
Келадирсан аёзни бошлаб,
Ўйноқилаб беҳад беҳудуд,
Қувончларни кузатган каби
Оппоқ қор, гўзал қор.
Отанг сени – ёвқур шамолдир,
Суртар хушҳол сени заминга,
Қуёш – онанг, кўтариб олар,
Оппоқ қор, гўзал қор.
***
Paulus Uutsi
Snö
Du föds inne i ett moln
Vinden för dig ner
Vit täcker du marken
Vita snö, vackra snö.
Kyla bringar du ned
Ingen ände är på fröjden
Som följer dig och som gläder
Vita snö, vackra snö.
Din fader många vinden vara
Som breder dig och trycker
Dig till marken
Solen, din moder, tager dig upp
Vita snö, vackra snö.
***
Чанғида
Қаҳратон қиш,
Қаттиқ яхмалак
Чанғи таяр олдинга қараб,
Йўлни белгилайди вазминлик билан.
Ўткир тишли чанғи устида,
Боғлангандир бир жуфт пoйабзал.
Юзларингдан томчилайди сув,
Олов ёнар чайлада ҳамон,
Яхши туш-чи , берар орзулар.
***
Skidåkaren
Kall vind
hård snödriva
skidan glider fram
stakar med staven.
Skidöglan nöter skon
skidspåret täcks över.
Från ansiktet drohhar vatten
Elden brinner i kåtan
God sömn ger drömmar.
***
Ҳимоясиз қирғоқ
Ҳеч нарсани тушунмадим,
Кўнглим эса ғаш.
Кўраяпсизлар эҳтимол.
Барча қишлоқ бузилди бунда,
Бегоналар топтади э воҳ,
Чегарага улар муҳтож эмасди.
Мен турибман қирғоқ бўйида,
Қирғоқдирки узундан узун,
Кўраяпман сизни тахминан.
Кўҳна соҳиллари унча кўп эмас
Бегоналар талаб қилишар биздан,
Бироқ чегарага муҳтож эмаслар.
Менинг халқим бугун чайқалар,
Безовта бир денгиз сингари,
Кўраяпсизлар бизни эҳтимол.
Муҳтожмиз адолатли ҳимояга биз,
Улар эса олдимизга қўйишар талаб,
Улар чегарага муҳтож эмаслар.
Аждодларим кўрар, мен курашаётган авлод,
Кўраяпсизлар бизни эҳтимол,
Чидаяпмиз ҳақоратларга.
Бегоналар эгмоқ исташар бизни,
Улар чегарага муҳтож эмаслар,
Улар чегарага муҳтож эмаслар.
***
Strandlös strand
Jag förstår ingenting
Själen är nertryckt
Se er omkring.
Hela byn har försvunnit
Främlingarna har dränkt den
Deras behov har ingen gräns.
Jag står vid en strand
Vid en strangarna strand
Se er omkring.
Gamla stränder finns ej mer
Främlingarna har krävt dem av oss
Deras behov har ingen gräns.
Nu gungar mitt folk
På ett stromigt hav
Se er omkring.
Från vår rätt viker rättvisans skydd
Framlingarna har krävt det av oss
Deras behov har ingen gräns.
I Mina förfader ser jag ett strävande släkte
Se er omkring
Vi utstår kränkande handlingar.
Fråmlingarna underkuvar oss
Deras behov har ingen gräns
Deras behov har ingen gräns.
***
Брор Рённҳолм
Ёлғизлик
Ёлғизлик – бир қамоқхона
Бироқ у қурол ҳам
У билан ўзингни ҳимоялайсан
Улғайиш учун
Инсон танҳоликда улғаяр
деган эди бир оқил киши
нақадар ҳақ экан бу сўзлар
Бироқ инсон улғайган сари
қуроллари борар камайиб
Инсон куч олади
ёлғизликдан.
***
Bror Rönnholm
(1949,63år)
Ensamheten
Ensamheten – ett fängelse
men också en rustning
att skydda sig med
för att växa
för man växer i ensamhet
har någon klok man sagt
och visst har han rätt
men om man växer för mycket
blir rustningen för liten
då kan man få
skavsår
av ensamhet.