Kategorier
Таржималар

”Севги” китобидан янги таржималар

 

Аннақули Нурмаммедов, туркман шоири.

Шеърларни туркман тилидан Саодат Пўлканова таржима қилган.

(Шеърлар оригиналда ҳам илова этилмоқда)

 

 

Юрак

Кириб кўрганмидинг севги жойина,
Мен сендан сўрайман гулюзли дилдор.
Бахтингни кўрсатган бир ёқут ойна,
Унда сенга бир-бир эртасин айтар.

У-да, бир афсингар, кўзингни боғлар,
Қўрқмагин у малак, бермас қўлини.
Бу ер инсонларни бахт томон чоғлар,
Кўрсатар у, адашганлар йўлини.

Kategorier
Таржималар

”Севги” китобидан икки шеър

Аннақули Нурмаммедов, туркман шоири.

Туркман тилидан Саодат Пўлканова таржимаси.

(Таржималарга шеърлар оригиналда илова этилмоқда)

Гулалак

(Қўшиқ)

Сенга боқсам, ёшлик чоғларга кетдим,
Қарияпман дема, омон Гулалак.
Тоғлик қизни севдим, тоғларга кетдим,
Кечмишингдир минг бир роман, Гулалак.

Дунё охирини бориб кўрган йўқ,
Яхши инсонлардан ўзга эран йўқ,
Баъзан фикрларинг ажойиб тиниқ,
Яхши қайдан ёмон бўлар, Гулалак.

Kategorier
Асарлар Лотин алифбосида

Turkiy adabiyotning qadimiy qatlamlari. To’rtinchi qism

turk

Turkiy adabiyotning Jahon xalqlari adabiyoti bilan mushtaraklik davri

Skif-kimmerlar yashagan davr adabiyoti va madaniyati shakllanganligi bilan jahon xalqlari tarixida alohida o’rin egallaydi. Ular yaratgan adabiy syujetlar antik davrdagi ko’plab xalqlarning adabiyotiga ko’chib o’tgani, ayrim syujetlarda tipologik o’xshashliklar mavjudligi yoki ularning hukmdorlari, qahramonlari haqida boshqa xalqlar adabiyotida ham bir necha, hatto turkum asarlar yaratilgani shundan dalolat beradi.

Shumer adabiyoti

Turkiy xalqlar og’zaki ijodi bilan miloddan avvalgi 2800 yillarda yashagan Bilgamishxon va uning sharafiga sopol lavhalarda bitilgan dostonlar davrining ma’lum jihatdan o’xshashlik tomonlari bor. O’tgan asrning 40 – yillarida ingliz arxeologi Leyard Ossuriya poytaxti Nineviya xarobalarini o’rgana boshladi. Tekshirish natijasida Ossuriya podshosi Ashshurbanipal saroyi qoldiqlaridan mixxat belgilari bilan qoplangan 20 ming sopol kitobga ega bo’lgan kutubxona qo’lga kiritildi.

Kategorier
Крилл алифбосида Мақолалар

Учар отлар ёхуд Нур ўғли хусусида

Bildresultat för otlar rasmi

Маҳмуд Йўлдошев

Бундан 10 йил олдин 2003 йил март ойида ”Маърифат” газетасида ”Алпларнинг қаноти” сарлавҳали бир саҳифали катта мақолам босилган эди. Мақолада Қорабайирларимиз, уларнинг тарихи, уларга боғлиқ қизиқарли воқеалар ва бошқа отларга тегишли маълумотлар берилган эди.

Ўша йили ”Ўзбекистон адабиёти ва санъати” газетасида ”Довоннинг қанотли отлари” номли мақолам ҳам босилган эди. Бу мақолада Хитой босқинчилари қандай қилиб Довон давлатининг учқур отларини қўлга киритмоқчи бўлганлиги воқеалари келтирилади. Бир вақтлари отларга боғлиқ ўз тилимизда учрайдиган саман, чўбир, йўрға ва шунга ўхшаш сўзларни ҳам йиғган эдим ва уларнинг сони 78 дан ошгандан кейин йиғмай қўйган эдим.

Ёшлигимдан отларни яхши кўраман. Мана бу отнинг расмига қараб бир томондан кўнглим яйраб кетган бўлса, иккинчи томондан отларни соғинганимни қаттиқ ҳис қилдим. отлар ҳақида ёзган шеърларимни чавандоз дўстларим, от ишқибозлари ёддан айтиб юради. Мана бу шеърим ҳам отга, аниқроғи афсонавий Ғиркўкга бағишланди. Ўқиган от ишқибозларига ёқар деган умиддаман.

Kategorier
Асарлар Крилл алифбосида

Алпомишнинг қайтиши

Муҳаммад РАЖАБ

(Достондан парча)

… Мeн шу улуғларнинг изидан дунёга кeлдим. Бахшиларнинг макони қадимий Нуротада вояга етдим. Улуғ бахшиларнинг этагини тутдим…

… Барчиннинг шубҳалари тарқаб кeтди. “Қултой”нинг Алпомиш эканлигини ич-ичидан тасдиқ этди. Шунда кўзидан ёшини тизиб, Бeкнинг жон-жонидан ўтказиб сўзлар айтди. Барчиннинг сўзлари ботирнинг жон-жонидан ўтди. Шундай бўлсада, кўпчиликнинг орасида ўзини тутди…

… ”Бeгойим-ов, бировларга бош эгмайди бўлар эл, мутe бўлиб кун кўради бўлмас эл, бу ҳолни ўз танангга ўйлаб кўр”, дeб насиҳат йўсинида шу сўзларни айтди :