Kategorier
Адабиётшунослик Лотин алифбосида

«Oydinda yurgan odamlar» qissasi xususida


Dilmurod Quronov

Tog‘ay Murodni shaxsan tanish, hamsuhbat bo‘lish nasib etmagan, lekin uni yozuvchi sifatida taniganimga hiyla bo‘ldi. Yozuvchining «Oydinda yurgan odamlar» qissasini o‘qiganimda ismsiz bir taassurot ichida qolganimni eslayman: mazza qilib o‘qiganim rost-u, birovga aytib bergudek voqeasi yo‘qdek edi-da!.. Qahramonlari ham binoyidek-u, insho yozganingda «falonchiga o‘xshagim keladi» deydigan emas-da!..

Bu yanglig‘ taassurotning sababini keyinroq angladim: adabiyotimiz yangilanayotgan payt ekan, Tog‘ay Murod shu yangilanishni boshlaganlardan birisi — bizning adabiyot haqidagi tasavvurlarimizni yangilagan avlodning ilg‘orida borgan vakillaridan ekan…

Kategorier
Адабиётшунослик Крилл алифбосида

”Ўтмишдан эртаклар” қиссасининг юраги

Саъдулло Қуронов

Ёзувчи янги бир асар яратаркан, идеалидаги ўқувчи билан ”мулоқотда” бўлади. Муаллиф асарнинг ўқувчига таъсири юзасидан атрофдан нусха кўчирмайди, аксинча, уни ўз тафаккурида қайта ишлайди, мақсад ва ғояларига тўйинтиради. Асар сюжети шундай бўлсинки, ўқувчи ундан зерикмасин, воқеалар шундай кетма-кетликда берилсинки, асар моҳиятини ўқувчи тўла англаб етсин. Ҳеч қандай ортиқча воқеа, ортиқча деталь бўлмасин, уларнинг бари асар композициясини ҳосил қилишда иштирок этсин.

Абдулла Қаҳҳорнинг ўтмиш ҳаётидан сўзловчи ”Ўтмишдан эртаклар” қиссаси адиб ижодий камолотининг маҳсули бўлгани ҳолда, унинг сюжети, ҳикояларнинг тутган ўрни, асар қаҳрамонлари ўта моҳирлик билан келтирилганки, улар ёзувчи мақсади, асар қурилиши учун тўла хизмат қила олади.

А. Қаҳҳор воқеликни бир неча мустақил сюжетга эга бўлган ҳикоялардан фойдаланиб тасвирлайди. Адиб асарни ёзаркан, унинг мақсади қолоқ, ўз-ўзига чоҳ қазиётган халқ тасвирини яратиш ва бунинг аянчли оқибатидан келиб чиқиб, хулоса чиқариш эди. Ёзувчи ўз мақсади йўлида жамиятни бир қанча типдаги образлар орқали барпо этади.