Kategorier
Фольклоршунос олимлар

Достончилик

Bildresultat för ўзбек халқ достонлари

Фарғона давлат университети профессори Султонали Маннопов

Ўзбек халқининг достончилик санъати

Ўзбек халқининг достончилик санъати ҳақида сўз борганда Сурхондарё-Қашқадарё, Самарқанд-Бухоро, Хоразм достончилик мусиқий услублари ҳақида сўз юритиш жоиз бўлади.
Сурхондарё-Қашқадарё достонлари адабий-мусиқий асар сифатида талқин қилинади. Улар насрий ва назмий қисмларга бўлиниб, ўзаро бир-бирига боғлангандир. Достон ижрочиларини бахши, шоир, юзбоши деб атайдилар. Достонлар асосан дўмбира чолғу жўрлигида бўғиқ овозда куйланади. Бўғиқ овозни ҳосил қилиш ва ишлатиш алоҳида машқлар натижасида амалга оширилади. Ушбу малакани оширишда устоз-шогирд анъаналарига риоя қилинади. Натижада шогирдлар ушбу воҳаларда машҳур бўлган «Алпомиш», «Авазхон», «Гўрўғли», «Кунтуғмиш» достонларини ёд оладилар ва кўрикдан ўтадилар. Бахшилар достонларнинг насрий қисмларини қўшиқ шаклида куйлайдилар.

Kategorier
Фольклоршунос олимлар

Омонулла муаллим

Омонулла Мадаевни шогирдлари «устоз», касбдошлари эса «Омонулла муаллим» деб чақиришади. Бу бежизга эмас, албатта. Чунки, у кишининг ҳаёти, ижоди ҳам олимлик, ҳам педагоглик билан чамбарчас боғланиб кетган. Мана эллик йилдирки, Омонулла Мадаев  «муаллим», «устоз», деган унвонни шараф билан ҳимоя қилиб келаяпти. Тиниб-тинчимас, ширинлутф, ҳамма давраларда самимий бу одамга шогирлари ҳайратланишади, касбдошлари эса  ҳавас қилишади.

Омонулла Мадаев илмий фаолиятини ўзбек фольклорининг рус тилидаги таржималарини ўрганишдан бошлади. Унинг дастлабки мақолалари ўзбек халқ термалари, достонларининг рус тилидаги таржималари ҳақида эди. Бу мақолалар эндиликда бир мунча содда туюлиши мумкин, лекин 70-йилларнинг бошида шу мавзуга қўл урилгани ёш олимнинг фанга дадил кириб келаётганининг элчиси бўлди.

Kategorier
Фольклоршунос олимлар

”Гўрўғли” достонларининг генезиси ва тадрижий босқичлари

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ФАНЛАР АКАДЕМИЯСИ АЛИШЕР НАВОИЙ НОМИДАГИ ТИЛ ВА АДАБИЁТ ИНСТИТУТИ
Қўлёзма ҳуқуқида
УДК: 398.2
ТУРДИМОВ ШОМИРЗА ГАНИЕВИЧ
«ГЎРЎҒЛИ» ДОСТОНЛАРИНИНГ ГЕНЕЗИСИ ВА ТАДРИЖИЙ БОСҚИЧЛАРИ
10.01.09 – Фольклоршунослик
Филология фанлари доктори илмий даражасини олиш учун тақдим этилган диссертация
А В Т О Р Е Ф Е Р А Т И
Тошкент – 2011
2
Тадқиқот Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институтининг Фольклор бўлимида бажарилган.

Kategorier
Крилл алифбосида Фольклоршунос олимлар

Пўлкан шоир ва унинг сулоласи ҳақида

Ислом шоир, Эргаш шоир, Пўлкан шоир, Фозил шоир минг йиллар ичида битта, иккита туғилиши мумкин. Ўттизлаб достонларни ижод қилган ва ушбу достонларнинг ҳар бир сатрини ёдида сақлай олган улуғ зотлар тарихнинг фахридир. Шунинг учун ҳам уларнинг номи мангудир, ижоди абадий яшайди ва асрлар тарихини машъал бўлиб ёритиб туради.

Шароф Рашидов,

давлат ва жамоат арбоби.

1975 йил, 15 ноябрь.

Kategorier
Лотин алифбосида Фольклоршунос олимлар

Otlar ham yig’laydimi?

To’ra Mirzaev,folklorshunos olim

O’zbek adabiyoti taraqqiyotiga munosib hissa qo’shgan, uning rivojida beistisno katta iz qoldirgan iste’dodli yozuvchi Tog’ay Murod mening xotiramda hamisha o’qibo’rganishga chanqoq yosh ijodkor, hayotning ko’plar e’tibor bermaydigan ichki tomonlarini bilishga, kuzatishga doimiy ravishda harakat qilayotgan navqiron adib, shu orqali adabiyotda o’z so’zini aytishga jiddiy kirishgan, o’z yo’li, o’z uslubini tinmay shakllantirayotgan izlanuvchan nosir sifatida qolgan. Chunki mening quyidagi yodnomalarim uning yoshlik davrlari bilan, yozuvchi sifatida shakllanayotgan va shakllangan, adabiyotda qat’iy o’z o’rni va uslubini belgilay olgan yillari bilan bog’liq.

Kategorier
Фольклоршунос олимлар

Қўрғон бахшичилигида Нуротанинг географик ўрни

И.Сувонқулов, СамДЧТИ профессори.

Бахшилар ўз достонларида таърифлайдиган юрт, аҳолининг турмуш тарзи, урф-одатларини ўрганиш, ўша жойлар бўйлаб сайру саёҳат қилишни йўлга қўйиш туризмнинг янги йўналиши ҳисобланади. Элу юртни севган шоир ўз халқининг гапига қулоқ солади, ўгитини юрагида туяди. Халқ дилидаги, тилидаги бойликларни, янгиликларни ўзиники қилиб олади. Етти пушти шоир ўтган Қўрғон бахшилари ана шу удумга тўлиқ риоя этганлар. Нуротанинг географик ўрни, иқлими, тоғ-тошлари, қишлоқ манзаралари, манзилга, тошга, сойга, тоққа, чўлга, дарага қўйилган номлар, атамалар достонларига киритилаверади, бу эса куйланаётган асарларга реаллик бахш этади.