Kategorier
Uncategorized

Go’ro’g’li Chambili tobora obod

Ashampoo_Snap_2017.04.04_17h19m17s_002_.png

Muhammadali QO‘SHMOQOV
filologiya fanlari nomzodi

Sirdaryoda ijodiy safarda edik, hamrohlarimizdan biri – yozuvchi Abduqayum Yo‘ldosh: “Go‘ro‘g‘lining o‘limi” degan qo‘lyozma dostonni o‘qib qoldim. Muallif o‘ttiz yillar avval yozgan, lekin turli sabablarga ko‘ra nashr ettirmagan ekan. Xalq dostonlarini yaxshi ko‘rib o‘qiyman. O‘zim Yo‘ldosh baxshining nevarasiman… Doston menga ma’qul bo‘ldi,” – deb qoldi. Shu mavzuga qo‘l urganim bor. “Qani, men ham o‘qib ko‘ray”, – dedim.
Taniqli shoir va publitsist Islom Hamroning “Go‘ro‘g‘lining o‘limi” asaridan uqish mumkinki, muallif xalq badiiy xazinasidagi asrlar davomida sayqallanib, barqaror shaklga kirgan, dostondan dostonga ko‘chib, fayz bag‘ishlovchi birikmalar, misralar, bandlardan unumli foydalanadi, fe’l qofiyalarni bosim qo‘llaydi, nasr va nazmni bir-biriga ulab boraveradi. Bir qaraganda, uning dostoni xalq dostonlarining soyasida qolganday… Lekin… Mayli, bu haqda keyin to‘xtalarmiz.

Kategorier
Uncategorized

Тўра Сулаймон ижоди ҳақида суҳбат

Набижон Боқий

 «Гўрўғли Султон бир ён…»

 Набижон БОҚИЙ: – Иброҳим ака, ўткинчи дунёнинг ишлари тўғрисида   «давра суҳбати» қизғин тус олган чоғларда негадир гап айланиб Тўра Сулаймонга тақалиб қолади. Эркин акам мақтайди, Сиз таърифлайсиз. Келинг, суҳбатимизни бевосита Тўра Сулаймондан бошлайлик.

 Иброҳим ҲАҚҚУЛ: – Мен бир қадар «қадимчи»ман – қонида мумтоз туйғулар сақланган, кўнгли ўтмиш аждодларимизга хос хислат ва  фазилатлардан ёришган ижодкорларни яхши кўраман. Чунки улар, энг аввало, худпарастлик ва риёкорликдан уялишади. Айниқса, сохталик ва сохтакорликдан ҳазар этишади…

Kategorier
Uncategorized Лотин алифбосида Шеърлар

Iblisning xandasi senmisan,G’iybat?!

Halima Ahmedova

O’glimga darsliklar

1. Tabiat darsi

Har bitta daraxtda bir dil yashaydi,
Tiqilgani sari o‘sadi ko‘nglim.
Ularga quloq sol, ularni tushun,
Daraxtlar aldashni bilmaydi, o‘g‘lim.

Jajji yuragingda kimning sog‘inchi,
Sezaman, ne qilay, boshqadir yo‘lim.
Senga dadangdan ham mehribon, yaqin,
Daraxtlar nomardlik qilmaydi, o‘g‘lim.

Kategorier
Uncategorized Лотин алифбосида Шеърлар

Yorib chiqayotgan bir ildizingman!

Relaterad bild

Zebo Mirzo

VATAN

Ehtimol, o’ldirur bir kuni ko’rlar,
Tomiringda olov qoning bo’laman.
Jonbaxsh quchog’ingga jimgina singgan
Bir halol qurboning bo’laman.

Otamday rozi bo’l,
onamday sevgin,
Men ham senikiman, o’ksik qizingman.
Bag’ringda ming yillik toshlar to’sig’in
Yorib chiqayotgan bir ildizingman!

Hayqirmadim pastu balandda turib
Ammo tola nurddek o’tarkan yodim,
Ko’kka olib uchar ozod Ruhimni
Ko’ksimni qilichday kesgan faryodim!..

Kategorier
Uncategorized Жаҳон халқлари фольклори Крилл алифбосида

Jabbor Eshonqul. Folklorda tush ta’biri

Жаббор Эшонқул

ФОЛЬКЛОРДА ТУШ ТАЛҚИНИ

2.1. ТУШ ВА МИФ МУНОСАБАТИ

Жаҳон фольклоршунослигида халқ оғзаки ижодини ўрганувчи кўплаб мактаблар мавжуд бўлиб, улар фольклоршуносликнинг у ёки бу томонини қамраб олади. Сўнгги икки асрда «Ритуализм ва функционализм», «Француз социологик мактаби», «Структурализм», «Символик назария», «Рус мифшунослик мактаби» каби мактаблар пайдо бўлди ва бу оқимларнинг ҳар бири фольклорга ўзига хос ёндашиши, олдига қўйган мақсадлари билан бир-биридан фарқланиб туради. Бироқ ҳеч қайси мактаб ХIХ аср охирида юзага кела бошлаган ва ХХ асрда ўзининг қиёмига етган психоаналитик мактабчалик шов-шувларга сабаб бўлган эмас. Психоаналитик мактаб немис олими И.Бахофеннинг 1861 йилда эълон қилинган «Оналик ҳуқуқи» тадқиқотидан сўнг маълум бир назария сифатида шакллана бошлади ва немис олимлари – В.Вундтнинг «Халқлар руҳияти», «Миф ва дин», З.Фрейднинг «Тотем ва табу», «Туш таъбири» каби асарлари ҳамда К.Юнгнинг тадқиқотларидан сўнг ХХ аср илмида йирик мактаб сифатида шаклланиб бўлди. Асримизнинг йирик файласуфлари – К.Юнг, Э.Фромм, Ж.Кемпбелл, М.Элиаде, В.Одайник, Ж.Хоббек, Э.Сэмоэлс, М.Фордахмлар психоаналитик методнинг турли қирраларини, унинг мифшуносликдаги беқиёс имкониятини кўрсатиб бердилар, натижада аср бошида бу оқимга шунчаки вақтинчалик модернистик оқим сифатида менсимай қараганлар психоаналитиканинг мифшуносликдаги, нафақат мифшунослик, балки фалсафа, эстетика, адабиётшунослик, социолигия, сиёсатшунослик, этика, психология ва санъатдаги ўрнини тан олдилар.

Kategorier
Uncategorized Рус тилида

Услышит ли Всевышний меня?

Саодат Пулканова

Саодат Пулканова  родилась в 1973 году, в Хатирчинском районе, Самаркандской
области. В 1996 году окончила филологический факультет Ташкентского
Государственного Университета. Она автор многих поэтических и прозаических книг.
Саодат Пулканова – представительница династии знаменитого узбекского поэта
Пулкана. Основательница интернет-страницы www.pulkan.org .
В данное время живет в Швеции.

Мир

Этот мир параллельный,
Не в силах манипулировать мною.
Замучив даже страданиями,
Не доведет до цели, знаю.

Заманивает цветником желаний,
Одевая бархатом хитрости,
Не залечат раненную душу,
Роскошь, богатства, страсти.

Kategorier
Uncategorized Крилл алифбосида Тадқиқотлар

Пўлкан шоир куйлаган достонлар

1927 йилда Фольклоршунос Ҳоди Зарифов “Халқ шоири Муҳаммадқул Жомурод ўғли Пўлкан ” деган биринчи мақолаларида достончининг ҳаёт йўли устози ва айниқса бахши репертуари ҳақидаги қимматли маълумотларни билдиради.
Муҳаммадқул Жомурод ўғли ижодини яқиндан ўрганган унинг набираси истеъдодли шоир Амирқул Пўлканов ундан ёзиб олинган “Эрназархон достони борасида қуйидагиларни қайд этган:

Kategorier
Uncategorized Крилл алифбосида Тадқиқотлар

“Шайбонийхон” достони ҳақида

Амирқул Пўлкан

Бизга маълумки, XV асрнинг охири ва XVI асрнинг бошларига келиб, улкан тарихий ижтимоий иқтисодий ўзгаришлар рўй берди. Бу даврга келиб Темурийлар сулоласи инқирозга юз тутган, хонликлар ўртасидаги ихтилофлар янада кескинлашган эди.Султон Али Мирзо ва Андижон хони Заҳриддин Муҳаммад Бобур ўртасидаги келишмовчиликдан фойдаланган Шайбонийхон 1500 йили ҳеч қандай қаршиликларсиз Самарқандни босиб олади. Лекин орадан кўп ўтмай, шаҳарнинг нуфузли кишилари, дин пешволари ва собиқ амалдорлар ёрдамида Бобур Самарқандга ҳужум қилиб шаҳарни қўлга киритади. Шайбонийхоннинг барча аскарларини қиличдан ўтказади.

Kategorier
Uncategorized Крилл алифбосида Ривоятлар

Бахшилар хақида ривоятлар

Тўпловчи ва нашрга тайёрловчи : Фольклошунос олим Малик Муродов.

Бухоро хони билан Бахши

Бухоро хони доно вазирининг қайтаришига ҳам қулоқ солмай, бахшиларнинг ҳамма гапи ўтрик деб, қўшиқчи билан дўмбиракаш борки туттириб келиб жазолайверибди. Кейин «қўшиқчи қўшиқ айтмасин, дўмбиракаш дўмбира чертмасин, кимда-ким айтганимни қилмаса боши ўлимда, моли талонда», деб фармони олий биттирибди. «Подшоҳнинг амри вожиб» деганларидай унинг айтганини қилиб, қўшиқчи қўшиқ айтишни тўхтатибди, дўмбиракаш дўмбирасини синдирибди.
Бир вақт келиб хоннинг юраги сиқиладиган, кўнглига ҳеч нарса сиғмайдиган, ҳеч нарсани ёқтирмайдиган бўлибди. Қўшиқни, дўмбирани яхши кўрадиган вазирини ёнига чақириб:

Kategorier
Uncategorized Крилл алифбосида

Амирқул Пўлкан

Ўтмишда ҳалок бўлган
Ошиқлар монологи

Афсонавий эди севгимиз,
Дунё эди мисли бир чаман.
Фарҳод-Ширин эдик иккимиз,
Бизга фириб берди ёсуман.

Афсонавий эди севгимиз,
Кўп талпиндик орзуга томон.
Тоҳир-Зуҳро эдик иккимиз,
Бир қабрда ётибмиз ҳамон.